Der Tag

Prošlo je već godinu i nešto od tvoje smrti.Ne brini,sećam te se.Neretko te i spomenem.Nije mi bilo lako da prihvatim da si ti tako rano mogao da odes sa ovog ovakvog sveta. Gde si sada ne znam,ali osećam da si dobro.Sigurno neću dozvoliti da potpuno nestaneš. Eh,kada se setim samo kako su tvoje šapice bile male kada sam te prvi put ugledala.Njuška samo crna tačka.Stomačić debeoooo.Naravno kada si bio jedinac.Tvoja mama je svo mleko i svu hranu čuvala samo za tebe.Ona te je lepo čuvala.Sigurno je ponosna što je imala tako divnog i poslušnog sina.Nadam se da si zadovoljan i životom kod mene.Iskreno,trudila sam se koliko god mogu da oseiš da te volim,da me prihvatiš kao drugu majku.Ne hodam na četiri noge,ali štošta sam mogla da te naučim. Izvini za svaki put kada sam te grdila dok raznosis cipele ili cepas plastične flaše.Znam da si bio nestašno štene koje nije moglo da razume ovaj naš čudan svet odraslih ljudi.Taj svet ne razumeju ni ljudske bebe.Mada,možda si i razumeo ali hteo si da se praviš frajer pred onim komšijskim dogama.Mirna mi je savest što te nikada nisam udarila.Veruj mi da se na to nikada ne bih ni usudila.Zamisli,ti si bio prvi pas koji je spavao kod mene u krevetu.Zahvaljujući tebi dopustili su mi i Medu da uvedem u kuću.Izgleda da su shvatili da vi psi i ne pravite baš toliki nered kada ste u ljudskoj kući.Najteže mi je palo u oba slučaja kada iz moje sobe moram da pustim psa da ode da spava u boks.Ali navikne se majka da deca odrastaju.To je valjda tako u životu.Volela bih da mogu još koji put da te zagrlim i grlim grlim.Znaš kako bi se lepo družio sa Medom.On voli društvo kao i ti.A i uklopili bi ste se jer ste obojica crne boje.Cezare ne možeš da zamisliš koliko me je bolelo kada sam saznala da si uginuo zbog nekog ko zna kakvog i ko zna čijeg tamo otrova.Ko god da je tome doprineo zažaliće.Nije taj čist čovek. Sigurna sam da si se tamo u raju združio sa sivim i crnim Pinkijem.Verujem da, kao što kaže onaj crtani : ,, Svi psi idu u raj``.I tebi i crnom Pinkiju i sivom Pinkiju i Gari i Žući i svim kucama koje više nisu na ovome  ovakvom svetu saljem puno puno poljubaca i zagrljaja!!!! Dođite mi ponekad u san. 

Bila sam dete od sesnaet leta.Dete koje juri autobusom u skolu,biciklom po parku i sa drugaricama po gradu.Jurile smo haljine,cipele,masne i tasne.A onda se sve zaljubile.Svaka u svog deckica.Naivna deca.Misle da je ljubav ono kad ti zaigra stomak svaki put kada ga vidis.Mislile smo da je ljubav prvi poljubac i prve setnje pored reke.Nisam znala da je ljubav opasna.Naivno sam ga ljubila svaki put kada ga vidim.Naivno sam mu verovala kada mi prica da je srecan ili tuzan.Da me voli.Izlazila sa njim svake veceri.Mislila da ako je 6 godina stariji od mene,sigurno je pametniji.Sigurno je ozbiljniji.Nisam verovala da godine ne podrazumevaju zrelost.A sve ono sto sam s njim imala podrazumevalo je mladost.Moju naivnost i njegovu mladost.Svaka njegova rec iako je bila nezrela i mala,meni se cinila mnogo vecom i zrelijom.eh...tako je to kada se dete zaljubi.Ja kao dete nisam ni znala u koga sam se zaljubila.Nisam poznavala njegovu proslost,ni buducnost.Mislila sam da je sadasnjost dovoljna.Odrastao je bez oca.Ali nasledio da tretira svaku zenu kao sto je njegov otac svoju.Imala sam razumevanja za njegovu ,,tuznu,, pricu.Umela sam da ga slusam.Bas zato sto ga niko od drugih ljudi sem mene nije slusao.Zato me je i zavoleo.Godine ne podrazumevaju zrelost.Moj dragi deckic odlucio je da me ozeni i da ja sa svojih sesnaest godina zavrsim sa skolom.Nisam pristala.Majka me je od malena ucila da je skola bitna.I jeste.Drugacije je sa diplomom srednje a drugacije sa diplomom osnovne.Nisam neko ko ne voli da uci.Naravno da se mojoj tadasnjoj ljubavi to nije svidelo.Pokusavao je na razne nacine da me ubedi u njegovu zamisao.Cak je i otisao u inostranstvo da radi nekoliko meseci kako bih ja videla da je s njim sve bajno i sta zamisli to ostvari.Divno ali nisma pristala.Zelela sam svoju diplomu.Videvsi da on ne prihvata moje misljenje,da planira da zivi u inostranstvu,raskinula sam.Putevi su nam se polako ali sigurno razilazili.Shvatila sam da je o bio deo uspomene i nastavila dalje.One nije.Nastavio je da me trazi i da me trazi.Silom je pousavao da povrati nemoguce.Da me ubedi da zavrsim s askolom i kao i on odebgnem u tudjinu.Dosli smo do vredjanja.Tada sam ga blokirala na facebook-u.On se ozenio.Napravio sebi papire.Dobio dete.Ali mene nije zaboravio.Nazalost.Napravio je lazi profil na tom istom facebook-u ,sa mojim imemnom.Sada uznemirava i mene i moj komsiluk,moje prijatelje drugare.Pokupio je moje slike i predstavlja se kao ja. Sve to zeleci nemoguce.Zeleci da stupi u kontakt sa mnom.Pitam se zasto li se onda ozenio i dobio dete ako to vec nije zeleo.Verovatno zato sto je zeleo papire.A papiri za one koji zele da pobegnu iz Srbije podrazumevaju i zenu.Divno.Ja nisma iz te price.Kada sma shvatila da se razlikujemo.Kada je dete(ja) pocelo da raste skontalo je da ne zeli na napusti skolu.Moago je da me saceka da je zavrsim,mogao  je da nadje posao u Srbiji,mogao je da me ispostuje.On je otisao tamo,ozenio se ,napravio dete,napravio lazni profil.Sada me uznemirava.A ne razumem zasto.Ako ces mi reci da ga mogu tuziti policiji,nasmejacu se.U nasem malom mestu ta opcija ne postoji.Najbolji drug moje bivse ljubavi koja me sada uznemirava zapravo je policajac.I kome jedno naivno dete,koje je poraslo i shvatilo da ljubav nije ono sto je na prvi pogled,kome da objasnjava stvari.

Stvari ne mogu da se menjaju i kontrolisu ako nisi u dodiru sa njima.

Ne mozes da objasnis nesto ljudima ako satima i satima mislis o tome,a oni pri tom ionako nisu tu da to vide ili cuju. Daleko su. Treba trenutno razmisljati o trenutnim stvarima. Ziveti tu.Uzivaj sa ovima koji su tu,jer oni koji nisu tu,daleko su,a ovi ce otici. Trudi se da nalazis Nacin a ne Razlog.Budi spontana osoba. Vreme prolazi,zalicemo za trenucima koje nismo iskoristili jer smo razmisljali o Problemima.

Sedim tako kući,u ruci mi topla šolja čaja.Napolju sve pobelelo od snega. Deluje kao da vreme stoji. On i dalje pada,a ja ušuškana gledam tv,listam novine,ili jednostavno kuliram. Zatim sasvim slučano pogledam u sat,vidim da je prošlo 2-3 sata.Op gle! Pa život se kreće. To što je nekima produžen vikend,ili jednostavno suvise hldano da bi otišli na posao,ne znači da ne trebamo izaći napolje.Treba živeti i ići po snegu,ledu,magli,kiši. Jer šta bi bilo da nikad ne doživimo zimu i da nam je uvek leto i lagano? Zar bi to bio život? Ne! Život je i videti i osetiti kišu,led,sneg,maglu,grad,sve čari različitih godišnjih doba koje imamo mogućnost da osetimo.Grudvanje,klizanje,skijanje,mokre čizmice,smrznute ruke koje se spajaju i pokušavaju zagrejati.Da se izborimo sa svim neprilikama na putu i postanemo imuni. I jednog dana kada budemo suvise stari,da znamo da smo živeli. Zato ne plašimo se zime,hajdemo napolje,da se podsetimo svih dečijih igra po snegu i nadmetmo sa igrama koje zima nameće odraslima.Živimo i ne plašimo se zime!

Ako želite da skrenete s puta,ili upropastite sebi život,slobodno me pitajte,ekspert sam za to!

Nikako nemojte da pristajete na teži put.U životu izmedju 2 mogućnosti uvek birajte onu laksu,bez trnja.Nikako ne poštujte svoje ideale,jer poštovanje sebe može da vas dovede do toga da ostanete sami. Družite se sa svakakvima. Samo da neko ne bi rekao da ste usamljeni. Uvek pristajte da izlazite sa društvom gde god oni hoće. Makar vam to mesto bilo odvratno. Pravite se da podržavate njihova mišljenja i nikako ne ističite svoje. Ne oblačite se kako volite jer bi neko mogao da vam krade ideje. Oblačite se kao većina-jer to je dozvoljeno. Pozajmljujte ljudima odelo i nikada nikome ne recite ne. Koliko god da vam je neko ljigav,pravite se pred njim da vam je drag. Odlicno se stapajte s većinom da vas ne bi proglasili ludakom i ostavili same. Upišite školu koju sigrno nećete voleti. Uživajte u okolini ljudi koji vam neverovatno idu na živce. Nikako ne poštujte sebe!! Zaboga! Uvek poštujte ljubav,makar vas to koštalo zdravlja,živaca,para,jer zaboga-to je čovek kog volite!  Zadovoljavajte se malim stvarima,jer kako kažu skromnost je vrlina. ne težite velim dostignućima.  Mislite samo na to je li je vaš partner srećan. Jer ako je srećan on-srećni ste i vi. Ako se zadesi situacija  gde bi se biralo između  ljubavi i drugih potreba,uvek birajte opciju da zadovoljite ljubav,o vašim potrebama otom potom.Trudite se da održite vezu i po svaku cenu tražite grešku u sebi. Neka vam najbitnije bude šta će svet da kaže. neka vam hobi bude sažaljevanje sebe a obaveza sažaljevanje svog života. 

Vece je lepo...dok tiho pada...

dok jos u nama tinja nada.

Al vece prodje...sunce se radja...

tada nas realnost pogadja.